Srpsko društvo je postalo šizofreno

U Srbiji radi i deluje u javnom i društvenom prostoru veliki broj advokata, ali jedno ime se izdvaja: Toma Fila. Osim što je ostavio veliki trag u jugoslovenskoj i srpskoj advokaturi, Toma Fila je i živi svedok mnogih bitnih događaja iz naše prošlosti. Poznavao je i družio se sa mnogim, sa obe strane zakona. Zbog prirode posla kojim se bavio mnoge informacije su se same od sebe slivale u Filin „posed“. U razgovoru za „Pečat“ gospodin Fila će za srpsku javnost demistifikovati jedan broj tih ljudi i deo važnih događaja.

Kako provodite penzionerske dane? Jedna dosetka kaže da je problem sa penzijom u tome što nikad ne postoji slobodan dan.

Ja sam aktivni advokat i sad, nisam se baš skroz penzionisao. Ne ulazim u sud, ali sam prisutan u advokaturi, plaćam članarinu Advokatskoj komori. 2014. godine sam odlučio da se povučem, jer sam bio premoren. Otišao sam sa ženom u vikendicu. Posle osam dana boravka u vikendici došlo je do toga ili da ubijem ženu, ili da ona ubije mene. Nisam naučio da ne radim ništa, i onda sam se ponovo aktivirao, ali u manjem obimu. Aktivan sam i u crkvi, i u SPS-u, član sam Predsedništva stranke.

Šta vas je privuklo ka SPS-u?

Kada sam počeo da branim Miloševića u Hagu počeo sam da sarađujem sa Ivicom Dačićem. Pomagao mi je u svakom pogledu. Davao mi je dokumenta na osnovu kojih sam bazirao odbranu. Za ta dokumenta se inače govorilo da su izgorela u paljenju Skupštine Petog oktobra.

Da li je paljenje Skupštine bio nehat ili namera?

Nije više čak ni tajna da je namerno zapaljena. Cilj paljenja Skupštine je da izgore glasački listići. Milošević je u prvom krugu dobio manje glasova od Koštunice, ali Koštunica nije ostvario pobedu. Moralo se ići u drugi krug. Koštunica bi verovatno dobio u drugom krugu, ali mentori opozicije nisu hteli da rizikuju. Zato je zapaljena Skupština. Treba napomenuti, u Budimpešti su organizovani kursevi kako da se organizuje prevrat u Beogradu.

Ko je sve bio na tim kursevima?

Svi su bili, svi vodeći ljudi opozicije. I ogroman novac je potrošen na obaranje Miloševića. Jer da nije bilo tog novca i svake druge podrške, opozicija ne bi nikad oborila Miloševića.

Zašto je zapadnjacima toliko smetao Milošević? Šta on to njima nije hteo da da?

Ko će to znati. Miloševiću je bilo obećano da će bombardovanje trajati samo sedam – osam dana. Milošević je bio i nezgodan svedok svih zakulisnih radnji Zapada.

Da je Milošević oboren devetog marta 1991. da li bi nas opet snašlo sve ovo što nam se desilo?

Bilo bi još gore!

Ali zar nije Milošević u početku imao podršku Zapada, odnosno Amerike? Čak je i radio tamo kao bankar.

Mnogo puta su Amerikanci davali rok da se sredi pitanje Kosova. Milošević je to odlagao dok nije došlo do toga da Amerikanci to reše. U svoju korist, naravno. Da je Milošević rešio Kosovo na vreme, Amerikanci ga verovatno ne bi dirali.

Čovek ste sa velikim životnim i profesionalnim iskustvom. Kako biste definisali ovo što se trenutno događa u Srbiji?

Izbori pokazuju da SNS uz SPS ima podršku naroda. U pojedinim medijima se prikazuje lažna slika. Oni kažu da je odnos blokadera i antiblokadera pola – pola, što nije tačno. Kažu da je diktatura, ni to nije tačno. Zamislite šta bi bilo da neko u vreme Tita izađe na ulicu, da ga psuje i naziva pogrdnim imenima! Pa taj bi bio srećan ako uopšte stigne do Golog otoka! Naravno da ne bi stigao do Golog otoka, „zagubio“ bi se negde usput.

Da li postoji suštinska razlika između SNS-a i njegovih prethodnika na vlasti? Na prvi pogled deluje da se uopšte ne razlikuju, sprovode istu neoliberalnu agendu.

Svojevremeno sam DOS zvao JOKS, da sad ne dešifrujem akronim, malo je vulgaran. DOS je imao želju da sruši Miloševića i da njegovi lideri postanu gazde Srbije. Videli smo kako su nas domaćinski rasprodali i kakvu su nacionalnu politiku vodili. Sad se bune isti ti protiv Vučića, kao da je narod zaboravio šta su nam uradili posle Petog oktobra. Zna se ko je pustio albanske teroriste iz zatvora. Tad je i Kurti bio u našem zatvoru, i on čak nije ni hteo da ga puste, hteo je da bude novi Demaći.

Današnji opozicionari optužuju vlast za nelegalne i protivustavne radnje. Šta mislite o tome?

To je strašno. A šta su oni radili dok su bili vlast? Prvo, Milošević nije predat Haškom tribunalu već prodat! Trideset miliona dolara je neko uzeo! A da ne govorim o akciji „Sablja“, privatizaciji, uništavanju domaćih banaka i drugim protivzakonitim radnjama. Setite se samo glasanja iz Bodruma, npr. Posle obaranja Miloševića sto pedeset hiljada ljudi je najureno iz državnih službi! Dinkić je na Kipru ljuštio zidove u Kobu banci, misleći da imaju tajne prostorije sa parama.

Tokom advokatske karijere ste upoznali dosta živopisnih pojava. Neki od njih su bili tzv. žestoki momci. Znali ste Gišku, Arkana, Ašanina. Kakvi su bili ti ljudi privatno?

Sasvim normalni ljudi. Evo ovde gde sad pričamo, Arkan je sedeo sa mnom. Jedino što je tražio je bilo da se preko prozora prevuče zavesa, zbog njegove bezbednosti. Kao i svaki čovek osećao je strah. Sa Ašaninom sam bio dobar prijatelj. On i Arkan su bili rivali. Više zbog sujete nego što su stvarno bili protivnici. Arkan je radio jedno, Ašanin drugo. Poslovi im se nisu preklapali. Ašanin je bio brat od tetke ministru odbrane Bulatoviću. Obojica su ubijena snajperom. Pucač je bio iz Crne Gore.

Zna li se ko je stajao iza ubistva Arkana? Za ovih dvadeset pet godina svašta je rečeno na tu temu.

Arkan je počeo u sve da se meša. Mnogima je zasmetala ta ekspanzija. Arkan je imao oko trista svojih ljudi na ulici, a oko sedam – osam hiljada je prošlo kroz njegovu jedinicu tokom rata. Ipak, nije bio nedodirljiv.

U vašoj autobiografskoj knjizi „Završna reč“ ima dosta zanimljivih informacija. Jedna od njih je da je slikar Tapi na Homoljskim planinama tražio zakopano hajdučko zlato. Odakle njemu ta informacija?

Mislim da je malo bio otkačio. U to vreme se bavio ezoterijom i smatrao je da ako dostigne stepen čiste duše, a to je tzv. sedmi nivo, moći će da pronađe blago.

Kakav je bio Boško Radonjić?

Boško je bio najopasniji od svih. Ja sam branio njegove ljude, i sve sam uspeo da oslobodim. Jednom mi je rekao, ako dođe tvoja žena da naruči tvoje ubistvo, cena neće biti ispod pedeset hiljada maraka. Rekao sam mu da je ta cifra uvredljivo mala, dodaj makar jednu nulu. Sa Boškom sam se viđao u njegovom „Lotos“ baru. Na čuvenom suđenju šefu italijanske mafije u Njujorku, Džonu Gotiju, Boško je takođe bio obuhvaćen optužnicom. Teretili su ga da je na jednom od suđenja Gotiju podmitio porotnika. Kasnije je ta optužnica pala, jer je zaštićeni svedok, Semi Gravano, izbačen iz programa zaštite zbog novog krivičnog dela.

Imate tesne veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom dugi niz godina. U vašoj autobiografiji kažete da je vašem venčanju u Sabornoj crkvi prisustvovao patrijarh German i dvojica vladika. Kako ste zaslužili taj gest?

Tad je moj otac bio prijatelj i savetnik patrijarha Germana. Kasnije sam ja postao savetnik patrijarha Pavla i patrijarha Irineja. U to vreme, u Sabornoj crkvi su bile četiri svadbe godišnje, u proseku, danas ih je toliko dnevno.

Je li tačno da je Germana Krcun postavio za patrijarha na predlog Dobrice Ćosića?

Ne mislim. I za mene su pričali da sam ja patrijarha Irineja postavio, jer ja sam „grejao“ tri koverte od kojih je jedna izvučena, odnosno, ime novog patrijarha. U izboru patrijarha postoji tzv. apostolski žreb. Odabere se jedan monah koji molitvom priziva Duh sveti da izbor bude po volji Božjoj.

Kažu da je Petar Stambolić nekad rekao: drugovi, dokad da nam Udba bira patrijarha, valjda se i mi iz Partije nešto pitamo.

Nije to istina. Poznavao sam Stamboliće, i Petra i Ivana. Sa Ivanom sam bio i prijatelj. Doživeo je tužnu sudbinu, i lično smatram da Milošević nije naredio njegovo ubistvo. To je možda uradio neko iz Miloševićevog okruženja da mu se dodvori, ali Milošević sa tim nema apsolutno ništa. Kao što nema veze ni sa drugim ubistvima za koja su ga optuživali.

Svojevremeno ste bili predstavnik patrijarha Pavla u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Koji su bili razlozi tih vaših poseta?

Patrijarh Pavle je samo tražio da utvrdim da li smo mi Srbi okrvavili ruke. Njega je to interesovalo, i imao je poverenje u mene. Ja sam obilazio sve frontove. Informacije koje sam doneo patrijarhu nisu bile dobre, nažalost. Tad smo patrijarh Pavle i ja šetali oko Saborne crkve i pričali o tome. U međuvremenu, narod je počeo da nam se priključuje u obilaženju crkve, mislili su da je neki verski čin u toku.

U medijima se pominjala vaša velika uloga u dobijanju autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve. Je li to tačno da ste imali velikog udela u tome?

Tako je. Ja sam inicirao dijalog između patrijarha Irineja i arhiepiskopa Stefana. Prisustvovao sam njihovim razgovorima.

Da li postoji opasnost da taj presedan iskoristi tzv. CPC i da i ona traži tomos od SPC?

Ne postoji. Služba u hramovima na teritoriji Crne Gore je na srpskom, i verski objekti su pod jurisdikcijom SPC.

Šta mislite o ekumenizmu, jeste li za ili protiv zbližavanja Vatikana i Srpske pravoslavne crkve?

Nisam ni za ni protiv. Mislim da od toga nema ništa. Nepremostiv je jaz između nas i katolika. Jasenovac je ključ čitave priče. I naravno Stepinac. Aktivno je sarađivao sa ustašama, a hoće da ga proglase za sveca.

Mislite da papa neće doći u Srbiju?

Neće doći sigurno. Doći će kad ruski patrijarh Kiril odobri.

Da li to onda znači da je SPC podređena Ruskoj pravoslavnoj crkvi?

SPC nije podređena, samo ruski patrijarh ima veći autoritet. Papa mora prvo da ide u Moskvu, pa tek u Beograd. O tome se radi.

U knjizi takođe pominjete zanimljiv razgovor između vas i Miloševića na temu Vuka Draškovića.

Miloševiću nije bilo jasno zašto ga optužuju za pokušaje ubistva Vuka Draškovića kad je njemu Vuk uvek bio od koristi kad je trebalo. Ljudi zaboravljaju da je i SPO imao udela u vlasti.

Kakav je bio Milošević u neformalnim razgovorima?

Milošević je bio dobar čovek, vrlo razuman. Njegova zla kob je bila žena Mira. Jedna njena reč je bila dovoljna da neko napreduje u karijeri ili da se oprosti od iste.

Ako je bio tako dobar i razuman zašto je pustio niz vodu Krajišnike? Prepustio je Sarajevo Federaciji BiH. Ispunjavao je želje Haškog tribunala dok i sam nije postao meta.

Za Krajinu je rekao da nije kriv, da nije ništa mogao da učini. Što se tiče Sarajeva, to je malo čudno bilo. Njemu je Mira javila da se sprema državni udar u Beogradu i da treba da požuri iz Dejtona. On je požurio u Srbiju, ali udara nije bilo. U toj brzopletosti je dato Sarajevo. Bio je spreman i da žrtvuje Šainovića Hagu, to je obelodanio Momir Bulatović kao svedok odbrane.

Kakvo je vaše mišljenje o Zoranu Đinđiću?

Đinđić je prekršio reč, prodao je Miloševića i to na Vidovdan. Toliko o njemu. On i Pavković su davali kamione dokumenata Hagu. Očekivali su neku korist od toga. Kad je Đinđić počeo da vodi nacionalnu politiku u vezi sa pitanjem Kosova završio je karijeru.

U autobiografiji kažete da su neki lideri DOS-a bili saradnici DB-a. Možete li da kažete ime makar jednog od njih?

Ne mogu.

Ko je univerzitetski profesor koji je pod šifrom „Sokrat“ bio saradnik službe?

Ni to ne mogu da kažem.

Šta će se jednog dana učiti u školama i fakultetima o svemu ovome što nas je snašlo od dvehiljaditih naovamo?

Ne znam, ali znam da istoriju pišu pobednici. Srpsko društvo je postalo šizofreno. Tito kao pobednik u ratu nema spomenik, a pojedinci hoće da ga Draža Mihailović dobije. A istovremeno se ti pojedinci pozivaju na pobedu u Drugom svetskom ratu koja je zasluga Tita i partizana.