Milan Milenković, novinar i politički analitičar:

SNS glatko dobija na izborima i nudim opkladu od hiljadu evra svakom ko misli drugačije

Kad su pitali Mihaela Šumahera ko je najbolji vozač Formule 1, on je odgovorio da se najbolji vozač nikad nije takmičio, i samim tim nije poznat široj javnosti. Takav slučaj je sa političkom analitikom u Srbiji. Analitičara imamo bezbroj, ali iz te amorfne mase jedan ,,autsajder“ se izdvaja. To je Milan Milenković. Kao politikološki zilot, godinama ne odustaje da Srbima sluđenim od Pinka, kesica stepa, tranzicije i Kasandre, objasni da je Tito umro, da nema ništa od EU, da neće skoro Rusi na Dunav, sve u svemu, ako ovako nastavimo, ne piše nam se dobro. Da Srbi vole istinu, njegova emisija ,,Srpska posla“ bi bila na RTS-u, u udarnom terminu. Ali pošto smo takvi kakvi smo, istina je, kao u Dosije X, negde tamo. A to tamo je YouTube, Radio 2M. Veritas amara est, i baš zbog toga za ,,Intervju“ govori g. Milenković.    

Gospodine Milenkoviću, kako ste, kako zdravlje?

Šta znam, živim kao da je dobro. Ignorišem…

Ako bi neko pao sa Marsa u Srbiju, i pitao Milana Milenkovića gde sam ja ovo došao, šta biste mu rekli?

Za mene stalno govore da mračim puno, ali ja ne umem da nađem lepe izraze za sav ovaj užas. Srbija je jedna tehno-feudalna zemlja koja se ubrzano kreće nazad, ka svom srednjovekovlju. Mislim da bi Marsovac brzo zbrisao odavde.

Ima li išta dobro u današnjoj Srbiji?

Nema.

Baš ništa?

Baš ništa. Ne može se uspeh nekog pojedinca, npr. Đokovića ili omladinaca koji osvajaju medalje na takmičenjima iz matematike i fizike, proglasiti za uspeh nacije. To su izolovani slučajevi. Srbija kao društvo je u slobodnom padu. Zapamtio sam bolja vremena, zapamtio sam i bolji biološki materijal. Čak i ako stavimo po strani to što sam zašao u neke godine, pa po prirodi stvari imam averziju prema mladosti, ne, ovo je stvarno bolesno društvo.

U svojoj emisiji ,,Srpska posla“, koja ide preko YouTube-a, tvrdite da je sve u Srbiji predstava, opozicija je laž, vlast je laž. Šta je onda istina? Ko je glavni u Srbiji?

Marketinški timovi, oni su glavni. Svi pripadaju Vučiću, a marketing je tu da te ubedi da to nije tako.

U hijerarhiji moći u zemlji, gde se nalazi Vučić, u kojoj je kasti?

Cenim da je u trećem redu hijerarhije. U prvom redu su stranci, kolonizatori, beli vikinški gospodari, ambasadori, oni su kao neki upravni odbor. Oni poseduju Srbiju, i nas daju pod zakup drugima, npr. Kinezima. U drugom redu je bezbednosno-finansijski sektor, tu je takođe i mafija, i tek onda dolazi Vučić koji ne sme da se ogreši o te kaste. Zauzvrat može da nam radi šta hoće, samo pod uslovom da bude dobar prema “Centrali“.

Da li je naš predsednik ucenjen nečim?

Ne mora da znači. On je prošao na kastingu kod kolonijalne uprave i to je to. Stranci imaju tim od recimo pedesetak ljudi koji ordiniraju po javnoj sceni, ti ljudi su nekad zajedno, nekad se svađaju, tj. glume svađu, ali u suštini oni su tim. Kao što je npr. Petar Mađar drugi Orban, samo je došla personalna smena, ništa suštinski. Tako će biti i kod nas. Kao Vuk Jeremić, veliki protivnik Vučićev, koji je išao da se bije sa njim, i na kraju su se izljubili. Taj isti Jeremić, koji je na Kembridžu završio fiziku, ne zna Prvi Njutnov zakon. Imao sam priliku da sedim sa dvoje profesora iz beogradske Pete gimnazije, oni se ne sećaju Ane Brnabić.

Zanimljive su biografije pojedinih javnih ličnosti. I predsednik je boravio u Britaniji nekad…

Radio je u gvožđari kod Indusa. Zanimljivo da su u toj istoj gvožđari pre njega radili Amfilohije Radović i Porfirije Perić, kad su bili na specijalizaciji na teološkim koledžima. Nešto mi se Engleska ne čini da je mnogo poznata po pravoslavlju. Ista stvar je sa Fulbrajtovim stipendijama. Cela ekipa koja je napravila Republiku Srpsku su Fulbrajtovi stipendisti…Niko ne daje stipendije tek onako, kao simpatičan si mi. Ne, ti si budući kolonijalni sluga. Ne postoji suštinska razlika između Vučića, Siniše Malog, Ane Brnabić, Đilasa i drugih. Sve je to pozorišna predstava Pop Ćira i pop Spira. Likovi koji glume mogu da se zamene, ali ne može da se zameni predstava.

Kad je počeo taj simulakrum sa lutkama na koncu i opskurne biografije? Je li to devedesetih krenulo?

Več šezdesetih. Tada su počele te stipendije na Zapadu. Čini mi se da je i Mira Marković bila među njima, ali nisam siguran.

U svojoj emisiji ,,Srpska posla“ koja ide preko YouTuba, imate vrlo oštar jezik, mnoge poznate ljude potkačite. Da li ste imali problema zbog toga, da li Vam je neko nekad pretio?

Da, i gore stvari su mi se dešavale mimo pretnji. Ali ja sam svestan toga. Što kaže Brana Crnčević. slobodan čovek priča šta hoće, a jede šta ima. Sve u svemu, ko hoće dobro da jede mora da se malo autocenzuriše.

Imate ubedljivo najbolje i najtačnije prognoze političko-društvenih događaja u Srbiji. Za početak, kad će biti izbori i ko će pobediti?

Izbori će biti u roku od dva meseca, odmah posle dodele predizbornih paketića. I pobediće naravno Vučić. Nudim opladu svakom ko misli da Vučić neće pobediti na izborima. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem, kad se bude konstituisala skupština, SNS će prijaviti da ima večinu poslanika. SNS tehnički može da ima manje glasova posle izbora, ali konačna matematika će biti njihova, kad prevuče na svoju stranu onoliko koliko mu treba.

Koliko nudite za opkladu?

Ja nisam imućan čovek, mogu da ponudim hiljadu evra. Opklada je jedini način da se stvari isteraju na čistac. Lako je nešto trvditi bez posledica.

Šta će biti sa NIS-om? Da li će biti naš i zašto ne?

Ne znam šta se tu dešava. Tu su neke zakulisne igre do kojih ja ne dopirem. NIS može da se nacionalizuje za petnaest minuta, ali iz nekog razloga do toga ne dolazi. Verovatno neko i Rusima diriguje.

Mislite da Putin nje suveren u svojoj zemlji?

Apsolutno nije.

Ko je onda glavni u Rusiji?

Pretpostavljam da Britanci imaju ogroman uticaj u Rusiji. Nijedna država koja izvozi sirovine nije suverena. Kad bude Britanija izvozila sirovine, a ne gotov proizvod, onda ćeš znati da ni ona nije suverena. Rusija sedamdeset i pet posto svog budžeta puni izvozom sirovina, nafte, gasa i ostalih ruda.

Ali i Nemačka izvozi gotove proizvode, a nije suverena.

Nemačkoj je tako dozvoljeno. Ona je bila indistrijski razvijena i pre okupacije, odnosno pre Drugog svetskog rata. Rusija je uvek bila odraz Zapada, tehnološki je jaka koliko joj dozvole. Rusi vole Zapad, isto kao i Srbi, a iz nekog iracionalnog razloga su protiv njega i stalno pokušavaju da se kao otrgnu od njega. Paradoks…

Šta će biti u Ukrajini na kraju? Hoće li Ukrajina biti novi Avganistan za Ruse?

Ovo već do sad je dosta gore od Avganistana. Mislio sam da Rusi neće napasti, ali prvog dana kad je se desila invazija rekao sam da će to biti katastrofa za Rusiju. Rat u Ukrajini vrlo lako može biti kraj za Rusiju. Čak je nedavno ruski oligarh Meljničenko u jednom intervjuu rekao da ništa ne sluti na dobro. Dao je tri scenarija i nijedan nije ružičast za Kremlj. On je inače srpski zet, ali time nije zakačio rusofiliju.

Da li ćemo ikad ući u Evropsku uniju?

Ne verujem. Obe strane manipulišu. Oni nas varkaju obećanjima, a našim elitama nije interes EU jer preferiraju orijentalnu despotiju. U Evropskoj uniji ipak postoje neka pravila, a ovim našim to ne odgovara. I sutra treba da deca današnjih političara i uticajnih ljudi opet budu prva kasta u Srbiji. Feudalna Srbija i EU nisu kompatibilne.

Hoće li posle Vučića doći opet neki Vučić i hoćemo li se tad sa setom sećati naprednjaka, kao što nam danas Milošević deluje kao državnik, a Đinđić vizionar?

U Srbiji ne postoji ideološka opozicija. Sve stranke i pokreti u našoj zemlji su ljubitelji divljeg kapitalizma. I svi se guraju u ideološki desni centar, jer tu su pare. Prava levica kod nas ne postoji jer niko ne postavlja suštinsko pitanje: ko će biti vlasnik sredstava za proizvodnju. I naravno ono suštinskije: kome ide profit. Umesto toga, oni se bore ko će više da voli Rusiju ili ko će češće da bude viđen u crkvi. Ili borba za gej prava. Zanimljivo je da su vodeći rusofili u Srbiji školovani u Britaniji. Kod nas je izvrnuta stvarnost, imaš komuniste koji vole kapitalizam, imaš levičara Đinđića koji skida petokraku.

Može li se živeti od emisije ,,Srpska posla“?

Može. Redovnih slušalaca imam negde oko sedam, osam hiljada dnevno. A u lajvu me prati petsto, šesto ljudi. Na internetu se vrte horde ljudi koji imaju F dijagnozu, ja se trudim da imam ograničenu publiku. Kao radio novinar sam počeo na ,,Fokusu“, posle njega sam bio u radio ,,Snaga naroda“. Dveri su taj radio osnovale. Nikad nisam bio cenzurisan, uvek sam pričao svoju priču. Tad su mi emisije trajale četiri sata u lajvu, svaki dan. Dugo sam se kolebao da li da osnujem svoj radio.

Da bi se pričalo na tom nivou mora da se čita ozbiljna literatura. Koliko dnevno čitate? Koju dnevnu štampu pratite?

Čitam dosta, ali uglavnom čitam ono što sam čitao ranije. Moji favoriti su Špengler, Niče, Šopenhauer i Aristotel. Čitam naravno i druge autore, ali ovi mi nekako leže. Tragedija je što je dnevni list ,,Politika“ potonuo u nezanimljivost. Nekad je bila vrlo ozbiljna novina.

Koliko ljudi u Srbiji može da shvati Vašu priču?

Ko dobaci, dobaci. Uprošćavanje priče ne daje rezultat.

Da li se ljudi boje istine?

Sigurno. Od stvarnosti beži onaj ko trpi od stvarnosti.

Ko su još dobri analitičari?

Nikola Simićević je zanimljiv, priča svoju priču, ne uvlači se nikome. Isto jedan Užičanin, Matija Mićić, je dobar.

A od mejnstrim analitičara?

Ima ih, ali oni tačno znaju dokle smeju da idu sa iskazom. Ako pređu liniju više ih ne zovu.

Mnogi su se prodali. Koja je cena Milana Milenkovića?

Pre deset godina bi možda i znao cenu, sad je kasno za to. Ja ne mogu sad da pokvarim biografiju.

U emisijama često kažete da je kriza u Srbiji veštačka, da se u Srbiji zapravo ništa ne dešava.

Pravi se bura u čaši vode. Simulira se društveno kretanje. Nema pravog sukoba, sve je na nivou trača.

Da li sad živimo nove devedesete? Veliki je kriminal, klerikalizam uzima maha, turbo folk hara…

Živimo nove devedeset sa gorim ljudskim materijalom. I tu ne mislim na one koji prave cirkus, nego mislim na narod. Politička elita je ista, čak je i personalno ista. Narod je propao. Sun Jat Sen je nekad rekao, lako je delati, teško je misliti. Mi smo se sa tim sudarili. Ljudi ne razumeju banalne stvari. Ako se na to doda demografija, mi smo ga ugasili.

Da li imate neku informaciju koju bi ako bi je objavili imali velikih problema?

Imam dosta. Pazim kako se izražavam, i ako hoću nešto da saopštim tog tipa idem zaobilaznim putem.

Može li jedna informacija za ,,Intervju“, ali da bude ezopovski kazana?

Ne može. To su informacije koje bi nas obojicu odvele u zatvor.